Audio dekripcija

u pozorištima, događajima ...

Audio deskripcija

Audio deskripcija predstavlja narativno prevođenje vizuelne slike govorom u oblik pristupačan svima, za slepe i slabovide osobe, obezbeđujući im ravnopravan pristup, uživanje i nešto novo naučeno kroz dela popularnog, kulturnog ili edukativnog značaja.

Slepe i slabovide osobe su u mogućstvu da prate uz bežične slušalice iz kojih se čuje prevod, a uređaj čiji signal dopire do slušalica, ne ometa ostale uređaje u sali funkcioniše na infracrvenom dvokanalnom principu.Preko jednog zvučnog kanala korisnici mogu da slušaju osobu koja objašnjava šta se dešava na bini, a drugim kanalom dolazi zvuk sa bine. Narator pričajući kroz prezentaciju, opisuje dešavanja i prevodi vizuelnu sliku govorom, koristeći pauze u dijalogu ili između krucijalnih zvučnih elemenata, ali i ako je potrebno tokom dijaloga. Osoba koja je stručna za takvo prevođenje ubacuje opise značajnih vizuelnih elemenata: pokrete, izgled likova, govor tela, kostime, postavku, svetlo itd. Prenosi se kroz bežične slušalice, omogućavajući slepim i slabovidim osobama da sednu gde god žele u publici.

Audio deskripcija obezbeđuje da osobe oštećenog vida imaju ravnopravan pristup, performansama (pozorište, ples, opera, film, video i televizija), izložbama (umetničke galerije i muzeji, istorijski i naučni muzeji, centri za posetitelje), čak su i sportski događaji su praćeni audio deskripcijom, kao i Olimpijske i Paraolimpijske igre.

U muzejima ili na izložbama, audio deskriptivne ture (ili univerzalno dizajnirane ture koje uključuju deskripciju ili nadogradnja na postojeće snimljene programe na audio ili video kaseti), koriste se da omoguće pristup posetiocima koji su slepi ili slabovidi. Uz priloženi tekst eksponata spaja se i deskripcija značajnih vizualnih elemenata, kao već snimljen deo ili kroz specijalne premotavajuće sisteme. Takve snimljene ture takodje uključuju i informaciju o uređaju i osnovnu navigaciju kroz prostor.

Edukativni značaj audio deskripcije

Sa audio deskripcijom učenje je mnogo lakšije ako postoji narativni prevod.

U današnjem visoko vizuelnom svetu, postoji mnogo predavača koji drže predavanja kroz video prezentacije ali to nije pristupačan metod za osobe oštećenog vida. Čak i dosta njih teško pravi odluku da napravi video pristupačan svima vadeći se da vreme, energija i resursi uloženi u pristupačan video su na lokalnom nivou previše zamorni i da imaju limitirane resurse.

Međutim, u inkluzivnom okruženju – gde su osobe sa različitim senzornim sposobnostima učenja, dobija se zajednička okolina koja tako uklanja veliki deo negodovanja predavača da izmeni nastavni plan i program. Tako da ako video treba predstaviti ili podržati nastavni program, video mora biti iskorišćen ali i prilagođen. Zato što osobe sa oštećenjem vida – kao i svi - zaslužuju jednaka prava i pristup edukaciji i edukacionim materijalima.

U samoj suštini, primarni značaj audio deskripcije je očigledna, predstavljajući vizuelne informacije u formatu svima pristupačan , posebno osobama koje ne mogu ili slabije vide, čineći to "vizuelno – verbalno".

Činjenica je da 87% edukativnih predavanja nepristupačno, tako da se prethodno mora pripremiti sadržaj ili osobe oštećenog vida budu prepuštene kolegi do sebe da mu opisuje i objašnjava, što nije dobro jer ta osoba uglavnom nije edukovana za deskripciju.

Za osobe koje nemaju oštećenje vida, takođe je koristi, posebno osobama sa autizmom čineći razvoj vokabulara, čitanja i učenja. Kroz istraživanja naučnika, došlo se do podatka da se bolje uči kroz sliku i reči a ne kroz samo reči (samo napisana forma), čineći audio deskripciju korisnu svima.

opis slike

opis slike

opis slike



© Althea